Нервни систем
Да ли сте се запитали како се јавља осећај бола када нагазимо на ексер, зашто нам се дланови појачано зноје, а срце убрзано лупа када смо уплашени, или узбуђени? Шта нам омогућава да говоримо, мислимо, закључујемо, волимо, осећамо, уживамо у музици? Како успевамо да научимо да пливамо и возимо бицикл? Одакле долазе снови?
Сви ти осећаји, реакције и покрети могући су захваљујући нервном систему. Нервни систем нам омогућава да примамо дражи из спољашње средине и да на њих реагујемо. На тај начин је омогућена веза нашег организма са спољашњом средином. Уједно, он контолише рад свих унутрашњих органа и усклађује рад организма као целине. |
Нервна ћелија - неурон представља основну јединицу грађе и функције нервног система. Састоји се од:
- аксон (неурит) - дугачак наставак, обавијен седефастим омотачем (Мијелински омотач). Нервне ћелије граде нервно ткиво, од кога су изграђени мозак и кичмена мождина. Нервно ткиво је састављено од сиве и беле масе. Сиву масу граде тела нервних ћелија са дендритима, док белу масу граде дуги наставци. У нашем телу има око 25 милијарди нервних ћелија.
Преношење надражаја са једне нервне ћелије на другу, или са нервне на мишићну ћелију омогућено је постојањем синапси. Хемијске супстанце које омогућавају преношење надражаја називају се неуротрансмитери.
|
Нервни систем чине централни (ЦНС)
и периферни нервни систем. Мозак и кичмена мождина чине централни нервни систем.
Мозак прима информације о условима који владају како унутар тако и ван тела, прикупља информације и издаје упутства заснована на ономе о чему је обавештен. Кичмена мождина је продужетак мозга и спушта се кроз канал кичменог стуба. Управља појединим рефлексним радњама и преноси информације од мозга према нервима и обрнуто.
|
Нерви од главе до пете
Велики број дугих наставака нервних ћелија, обавијених заједничким омотачем гради нерв. Нерви подсећају на влакна и гранају се по целом телу. Они преносе надражај само у једном смеру: са периферије тела и из унутрашњих органа ка нервном центру, или обрнуто, из центра ка органу који реагује. Брзина провођења нервног импулса одвија се брзином од 120 m/s, тј. 400 km/h.
12 пари лобањских нерава полазе из мозга и пролазе кроз главу, срце, плућа, желудац и црева. 31 пар спиналних нерава полази из кичмене мождине и доспева до удова, коже, мишића и других органа. Скуп свих нерава у телу чини периферни нервни систем.
|
Проучите наставни садржај о мозгу користећи интерактивну лекцију.
Упознајте грађу мозга користећи интерактивну мапу мозга.
Уколико желиш да тестираш своју меморију, то можеш урадити овде.
Једна потпуно оригинална капа
Уколико желите да направите ову интересантну капу, да се забавите и проверите своје знање, упутство и шему за израду капе преузмите овде.
|
Радови ученика
|
Систем жлезда са унутрашњим лучењем
(Ендокрини систем)
За разлику од егзокриних жлезда (жлезде са спољашњим лучењем) које излучују своје продукте у спољашњу средину, или у лумен неког органа преко својих изводних канала, ендокрине жлезде (жлезде са унутрашњим лучењем) немају одводне канале, а њихови продукти - хормони се у веома малим количинама излучују директно у крвоток и на тај начин доспевају до места где испољавају своје дејство.
Табеларни преглед жлезда са унутрашњим лучењем и њихових хормона
|
Активност појединих ендокриних жлезда регулише нервни систем сложеним и повезаним процесима који се називају механизам повратне спреге. Информације из организма долазе нервним путем, или крвљу у доњи део међумозга - хипоталамус, који тада лучи одређене хормоне и подстиче хипофизу да појача лучење стимулирајућих хормона који ће подстаћи одговарајућу ендокрину жлезду да лучи своје хормоне.
Пример: Уколико штитна жлезда лучи мање хормона тироксина, та промена ће у организму информисати хипоталамус. Он тада лучи више хормона, те утиче на хипофизу да повећа лучење стимулирајућих хормона који ће утицати на штитну жлезду да лучи више свог хормона тироксина.
Пример: Уколико штитна жлезда лучи мање хормона тироксина, та промена ће у организму информисати хипоталамус. Он тада лучи више хормона, те утиче на хипофизу да повећа лучење стимулирајућих хормона који ће утицати на штитну жлезду да лучи више свог хормона тироксина.
Провери знање о жлездама са унутрашњим лучењем. Попуни празна места у табели на основу које ћеш боље схватити и систематизовати знање о ендокриним жлездама.
nastavni_listic.doc | |
File Size: | 38 kb |
File Type: | doc |
Рад на часу - интерактивна лекција o ендокрином систему